О књизи: година / Било ми је страшно драго што сам само у истој просторији са овим човеком, било је нешто у њему што ме је безглаво преплавило, гурнувши у блаженство , нешто у гласу, или у осмеху, или у погледу тих скоро зелених очију, у сјају косе... Стајао је испред прозора, сунце је излазило напоље, баш са десне стране. угао да га јарко осветли, као фото блиц, осветливши баршунасто зелено у очима и црвене искре на свакој власи. Јуче нисам ни приметио да је био мало црвен, да му је мокра коса изгледала тамно, а сунце ју је посмеђило, са искрицом. „Тако згодан, то је лудо... Колико има година, питам се?“ Приметио је да га гледам, насмејао се, било ми је непријатно и спустио очи. А онда га је поново подигла - привлачио је...